Nakon blizu tri decenije izumiteljskog rada, akademik Veljko Milković iz Novog Sada je uspeo sa pobije Njutnove zakone. Pitate se kako, pa krenimo redom…

Naime, njegov model “impulsnog perpetu mobila”, na kojem radi decenijama, garantovano daje više energije od one koju koristi za svoje kretanje.

“Impulsni perpetu mobile”, ili “impuls-gravitaciona mašina”, kako je Milković naziva, jednostavna je naprava, koja stoji na radnom stolu u izumiteljevoj laboratoriji, a istu takvu ima i u svom stanu na Limanu.

Poluga sa čekićem na jednom kraju okačena je na osovinu po sredini, odmah pored na tu polugu okačeno je klatno, tako da može da pulsira. Kada se klatno pokrene, čekić lupa na jednom kraju poluge. I to lupanje – što dokazuje da sadrži više energije od one koja je potrebna da čovek rukom, blagim zamasima, održava kretanje klatna u početnoj putanji.

Milkovićev izum, ali uvećan moglo bi da pokreće velike čekiće, pumpe, kompresore, generatore.

Proračuni do kojih je došao Milković pokazuju da će tada mašina davati čak i višak struje. Inače, po Milkovićevom modelu, radii  hidroelektrana na Đerdapu.

To znači da je dovoljno rukom podići klatno, pustiti ga i onda mašina neće stati dok se ne izderu osovine… I sve vreme će praviti struju!

Početna komercijalizacija patenta već je počela, a Milković je organizovao kućnu radinost radi proizvodnje elastičnog klatna – igračake koje može da se koristi u školama i na fakultetima. .

Očekuje da će se za stvar zainteresovati pametnija publika i da će onda poneki od kupaca i sam pokušavati da reši problem kako koristiti energiju koju daje mašina, od čega može da bude samo sveopšta korist.

Ako se to desi, naša će zemlja steći unikatni pokret perpetu mobilista. Čak postoje i ozbiljne primene pronalaska : velike pumpe za vodu po principu izuma.

Kako je Milković pobio Njutnove Zakone

Naime, kada govorimo o Njutnu svima su poznata tri osnovna zakona klasične fizike koji opisuju vezu između kretanja tela i sila koje deluju na telo. Ti zakoni istvari čine temelje klasične mehanike, a njihov tvorac je engleski fizičar, matematičar i astronom ser Isak Njutn (1642–1727).

Njutnovi zakoni važe samo u klasičnoj mehanici, gde je brzina kretanja tela znatno manja od brzine svetlosti, a masa tela znatno veća od mase atomskih delova (elektrona, protona i neutrona). U slučaju izuzetno velikih brzina, uporedivih sa brzinom svetlosti, ili izuzetno malih masa, uporedivih sa masom atoma, pojavljuju se drugi efekti koji se precizno opisuju zakonima kvantne mehanike i relativističke fizike.

Prvi Njutnov zakon (zakon inercije)

Osobinu svih tela da ostaju u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja prvi je istakao italijanski naučnik Galileo Galilei, i nazvao je inercija. Tu pojavu je kasnije proučio Njutn i dao definiciju koja je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon inercije:

Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila ne primora da to stanje promeni.

Taj zakon opisuje princip inercije i može se iskazati i na sledeći način: telo na koje ne deluje nijedna sila ima težnju da nastavi kretanje istim smerom i istom brzinom. Masa tela je mera inertnosti posmatranog tela.

Drugi Njutnov zakon (zakon kretanja)

Ubrzanje tela određene mase je srazmerno jačini sile koja na njega deluje. Ubrzanja koja dobiju tela različitih masa pod dejstvom jednakih sila obrnuto su srazmerna tim masama. Ta dva zaključka se mogu objediniti u jedan, koji predstavlja drugi Njutnov zakon:

Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je jačini sile koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela.

Drugi Njutnov zakon omogućava izračunavanje jačine sile. Taj zakon opisuje činjenicu da je promena kretanja (ubrzanje) nekog tela moguća jedino dejstvom sile i povezuje silu koja deluje na telo sa njegovom masom i ubrzanjem kojim se kreće. Sila je srazmerna proizvodu mase tela i njegovog ubrzanja i ima isti smer kao i ubrzanje.

Treći Njutnov zakon (zakon akcije i reakcije)

Akcija je uvek jednaka reakciji. Tu činjenicu uočio je Njutn i formulisao u trećem Njutnovom zakonu, koji daje meru za uzajamno dejstvo tela:

Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije, koja je istog intenziteta i pravca kao i sila akcije, ali suprotnog smera.

Treba napomenuti da se te sile uzajamno ne poništavaju, već deluju u različitim referentnim sistemima, vezanim za telo koje je načinilo akciju i telo koje je reagovalo.

No vratimo se na Veljka Milkovića, koji godinama, konstruiše vozila na niskoenergetski pogon, raznih dimenzija. Mašine pokreće tzv. antigravitacioni motor, koji koristi isti princip kao najnoviiji Milkovićev “perpetu mobile, koji daje više energije, nego što je troši”.

Kako rade jedna od takvih kolica “sa kosim fizičkim klatnom”, na koja može da se posadi čovek, Milković  demonstrira već godinama.

Sprava izgleda jednostavno: na postolje sa četiri točka postavljena su dva klatna u kosom položaju prema pravcu kretanja. Kada Milković klatna njiçe, kolica se kreću unapred.

Ono što je još uvek problem Milkovića jeste nedostatak novca za usavršavanje prototipova. Kako Milković objašnjava dovoljno bi bilo da se na njihova “kolica sa kosim fizičkim klatnom” nameste dva elektromagneta koji bi, na primer uz primenu solarnih baterija, klatno uvek dovodili u početni položaj,čime bi se postiglo stalno njihanje klatna levo-desno, a kolica bi za to vreme išla napred. Ipak, na ovom vozili treba još dosta da se radi, a Milkovićeve procene su da je potrebno oko pet godina da bi se one usavšile.

Stručna javnost je zainteresovana za kolica, teoretski su to razradili. Po mišljenju mnogih, bilo bi jako dobro da ovo ide. A ide!

Njutnovi zakoni su neoborivi, postoje tristo godina, ali ih je Milković dopunio tvrdnjom da je moguće jednu od suprotnih sila maksimalno iskoristiti, a drugu razložiti. U svetu ima takođe sličnih pokušaja, ali nema rezultata, ne računajući one koji se pojavljuju na jutjubu, VIP projekat – gde je ogroman novac uložen kako bi se pokazalo da rade sprave koje ustvari ne rade.

U čemu je drugačiji ugao iz koga Novosađanin vidi Njutnove zakone?

 Svako vozilo koje je do sada korišteno moralo se od nečeg odraziti, recimo putem pogonskih točkova. Ipak, kod Milkovićevog izuma se radi o početnom efektu koji konstruktorima pokazuje da zakon akcije i reakcije ne shvataju bukvalno. Moguće je kretanje bez odraza, zahvaljujući unutrašnjim silama. To je do sada bila nepoznata stvar jer u udžbenicima piše da se kretanje proizvodi uz obavezno odbacivanje. Usavršavanjem ovog mehanizma koji je energetski efikasniji od postojećih visokoenergetskih motora, dobićemo vozilo koje će, za početak, trošiti jako malo energije. Sada su u upotrebi visokoenergetske mašine: recimo benzinski motor, koji 80 posto energije troši na trenje transmisije, proklizavanje toškova, bez korisnog učinka. Milković je dokazao da putem impulsa u najpovoljnijem trenutku može da se dobije velika energija.

Drugim rečima, poruka Milkovića može se ovako saopštiti: ljudi su u dosadašnjem tehnološkom razvoju previše iskomplikovali stvari, sada je red da se sve to pojednostavi – a što znači da je moguće, ako se usavrši dobiti “leteći ćilim”.

Univerzalni zakon gravitacije

Gravitaciono polje je prostor u kojem se oseća dejstvo gravitacione sile. Karakterišu ga posebna fizička svojstva, koja se opisuju pomoću dve vektorske (jačina gravitacione sile i jačina gravitacionog polja) i dve skalarne veličine (gravitacioni potencijal i energija polja).

Izučavajući uzajamno dejstvo tela, posebno Zemlje i tela iznad njene površine, kao i planeta i Sunca, Njutn je došao do zaključka da svaka dva tela deluju međusobno jednakim privlačnim silama, čak i ako se između njih nalazi vakuum. Gravitaciona sila određena je Njutnovim zakonom gravitacije, koji je postavio 1686. godine. Naime, Njutn je u periodu od 1665. do 1685. godine razvio svoju teoriju mehanike zasnovanu na ubrzanju, a ne samo na proučavanju brzine, kako su to činili Galileo Galilei i Rene Dekart pre njega. Ključna činjenica koju je Njutn prvi zapazio je da je sila koja deluje na jabuku koja pada sa drveta zapravo ista sila koja deluje na Zemlju i zbog koje se ona okreće oko Sunca. Iz tog saznanja potekao je Njutnov zakon gravitacije, koji se ubraja u četiri Njutnova zakona, pored tri osnovna zakona klasične mehanike. Taj zakon je jedan od najuniverzalnijih zakona, jer mu se pokorava celokupna priroda, od atoma do vasione.

Njutn je opisao gravitaciju kao međusobno privlačenje tela koja poseduju masu. Prema njegovoj jednačini, privlačna sila između dvaju tela srazmerna je proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja:

Nedostatak Njutnovog zakona, koji je bio opšteprihvaćen sve do pojave Ajnštajnove opšte teorije relativiteta (1915), jeste u njegovoj nemogućnosti da prikaže vreme kao neizostavnu komponentu interakcije dva objekta. Prema Njutnu, gravitaciono privlačenje dvaju tela koja poseduju masu ne zavisi od osobina prostora, već od osobina samih tela. Uprkos tome, Njutnova univerzalna teorija gravitacije poslužila je kao osnova Ajnštajnovoj teoriji.

Inače,  akademik Veljko Milković koji radi na polju gravitacije sa svojim DVOSTEPENIM MEHANIČKIM OSCILATOROM veoma je cenjen u svetu!

Ovo su samo neki mnogobrojnih mišljenja naučnika o Veljku Milkoviću: dr Peter Lindeman(SAD) otkriće Veljka Milkovića svrstava u najvažnija otkrića u nauci u poslednjih 300 godina , prof.dr Velimir Abramović kaže da je dvostepeni mehanički oscilator najbolja mehanička analogija naizmenične struje, mora se priznati , bolja od bilo koje Tesline analogije… Akademik prof. dr Bratislav Tošić … Može se proceniti da učešće gravitacionog potencijala u radu dvostepenog oscilatora iznosi oko 80 odsto.