Ironično zvuči, ali ozbiljno proučavanje nemogućeg često je otvaralo vrata ka bogatim i potpuno neočekivanim oblastima nauke. Na primer, frustrirajuća i bezuspešna potraga za perpetuum mobile mašinom navela je fizičare na zaključak da je takva mašina nemoguća, primoravši ih da postuliraju održanje energije i tri zakona termodinamike.

Tako je jalov trud da se napravi mašina koja bi se beskonačno kretala bez utroška energije doprineo da se otvori novo polje termodinamike na kome se delom temelji otkriće parne mašine, era mašina i moderno
industrijsko doba.

U svojoj knjizi “Fizika nemogućeg” autor i fizičar Mičio Kaku klasifikovao je nemoguće stvari.

Fizika nemogućeg― je fizika svega onoga što nam se čini nemogućim ili zaista jeste nemoguće.

Zadatak fizike nemogućeg je da omogući teoretski i praktično da se uklone ili pomere sve one granice koje se daju ukloniti i ili pomeriti.

Da se nemoguće učini mogućim u onolikoj meri koliko nam to realnost i vremenski trenutak u kojem se nalazimo dopuštaju.

Fizika nemogućeg je mesto gde se fizika suočava sa granicama ljudske spoznaje. Na jednu stranu bolno područje za izučavanje jer nam govori da imamo granice, a to ne volimo. Na drugu stranu, atraktivno je i zabavno jer nam dopušta da se vinemo iz naše svakodnevnice i odemo pa makar i u mislima u svet gde snovi postaju stvarnost.

I Klasa nemogućeg
U ovu klasu spadaju tehnologije koje su nemoguće danas, ali koje ne narušavaju poznate zakone fizike.
Prema njemu ove bi se tehnologije mogle ostvariti u ograničenoj formi za bek ili dva. U ovu grupu, prema njemu, spadaju teleportacija i nevidljivost.

II Klasa nemogućeg
U nju spadaju tehnologije koje se nalaze na granici našeg razumjevanja sveta i poznatih nam fizikalnih zakona. Za njih bi trebalo najmanje još nekoliko hiljada godina ako ne i miliona godina da se ostvare.

III Klasa nemogućeg
Ovu klasu nemogućega čine tehnologije koje sigurno narušavaju do sada poznate nam zakone fizike. Primer koji dr. Kaku navodi je perpetuum mobile. Razvoj ovakve mašine napravilo bi fundamentalnu revoluciju u fizici.

A da li je zaista nemoguće?

Naime, novosadski izumitelj Veljko Milković izumeo je mašinu kojom pomera temelje nauke. Prvi put je, prema rečima stranih naučnika, dokazano da se iz jednog mehaničkog procesa može dobiti više energije nego što je u njega uloženo. Milkovićev dvostepeni mehanički oscilator, na osnovu koga je on patentirao jedinstvenu pumpu za vodu, obišao je svet.

Veljko Milković jedan je od najupešnijih srpskih akademika, a njegovi izumi godinama unazad su među najvažnijim svetskim otkrićima, koja su od izuzetne efikasnosti i koriste se u preko 500 preduzeća širom sveta.

“U izobilju imamo električnu energiju u vidu gravitacije, ne moramo poseći drvo ili trošiti nešto što je nepovratno, kao što su nafta, drva i ugalj kojih ima u ograničenim količinama. Kroz vekove je bilo bezuspešnih pokušaja da se iskoristi gravitacija, sada se to u svetu dokazuje, i ja sam napravio prototipe koji se sad zahvaljujući inženjerima koji su usavršili mašine, i ponudili ih u prodaju preko globalne internet prodavnice Alibaba”, kazao je Milković.